Grozni Gaša 4 : Grozni Gaša i Vaške, Frančeska Simon

*** O Knjizi :

„Gašina glava je okupljalište za vaške sa svih strana. Verovatno se na njoj održavaju žurke za vaške, a vaške iz inostranstva dolaze da tu provedu praznike.

Ali Gaša voli svoje vaške i neće da ih potamani, jer i one su živa bića!

Nezaboravni serijal o omiljenom dečijem junaku! Upoznajte groznog Gašu i njegovog brata savršenog Sašu. Druženje sa njima kroz mnogo veselih zgoda slatko će vas nasmejati :

01 : Grozni Gaša,
02 : Grozni Gaša i Tajni Klub
03 : Grozni Gaša Vara Vilu Zubićku
04 : Grozni Gaša i Vaške
05 : Grozni Gaša Se Bogati Na Brzinu
06 : Grozni Gaša i Kuća Duhova
07 : Osveta Groznog Gaše
08 : Grozni Gaša i Prokletstvo Mumije
09 : Grozni Gaša i Smrdljiva Bomba
10 : Grozni Gaša i Tbebisiterka Babaroga
11 : Grozni Gaša Upoznaje Kraljicu
12 : Gaće Groznog Gaše.


*** O Autoru :

Frančeska Simon je Amerikanka koja živi u Londonu sa suprugom i sinom Džošuom. Odrasla je u Kaliforniji, a studirala na Jejlu i Oksfordu.

Radila je kao novinar i nekoliko godina pisala pozorišne kritike. Danas je veoma uspešan pisac dečjih knjiga.

www.francescasimon.com

www.horridhenry.co.uk

*** Odlomak :

1

Češ. Češ. Češ.
Tata se počešao po glavi.
„Molim te prestani da se češeš“, rekla je mama. „Večeramo.“
Mama se počešala po glavi.
„Molim te prestani da se češeš“, rekao je tata. „Večeramo.“
Gaša se počešao po glavi.
„Prestani da se češeš, Gašo!“, rekoše mama i tata.
„O-o“, reče mama. Spustila je viljušku i namrštila se na Gašu.
„Gašo, nije valjda da opet imaš vaške?“
„Naravno da nemam“, reče Gaša.
„Dođi do sudopere, Gašo“, reče mama.
„Zašto?“, upita Gaša.
„Moram da ti pregledam glavu.“
Gaša se odvuče do sudopere što je sporije moguće. Nije pošteno, pomisli on. Nije on kriv što ga vaške obožavaju. Gašina glava je okupljalište za vaške sa svih strana. Verovatno se na njoj održavaju žurke za vaške, a vaške iz inostranstva dolaze da tu provedu praznike.
Mama prođe češljem kroz Gašinu kosu. Namršti se i uzdahnu.
„Pun si vašaka, Gašo“, reče mama.
„O, daj da vidim“, reče Gaša. Uvek je voleo da prebroji koliko vašaka ima.
„Jedna, dve, tri... četrdeset pet, četrdeset šest, četrdeset sedam...“, brojao je i bacao ih na papir.
„Nije pristojno brojati vaške“, reče njegov mlađi brat Savršeni Saša i obrisa usta besprekornom maramicom. „Zar ne, mama?“
„Naravno da nije“, reče mama.
Tata prođe češljem za vaške kroz svoju kosu pa se namršti.
„Ufff“, reče tata.
Mama provuče češalj za vaške kroz svoju kosu.
„Bljaaaak“, reče mama.
Mama počešlja Sašinu kosu. Onda to uradi opet. I opet. I opet.
„Nema vaški, Saša“, reče mama osmehujući se. „Kao i obično. Svaka čast, dušo.“
Savršeni Saša se skromno osmehnu.
„To je zato što svake noći perem i češljam kosu“, reče Saša.
Gaša se iskrevelji. Jeste, njemu je kosa prljava, ali ipak...
„Vaške vole čistu kosu“, reče Gaša.
„E baš ne vole“, reče Saša. „Ja nikada nisam imao vaške.“
E to ćemo još da vidimo, pomisli Gaša. Kada ga niko nije video, on uze nekoliko gnjida sa papira. Onda ode do Saše i opušteno mu dodirnu pramen kose.
SKOK!
Češ. Češ.
„Mama!“, zacvile Saša. „Gaša me čupa za kosu!“
„Prekidaj, Gašo“, reče tata.
„Nisam ga čupao za kosu“, reče Gaša uvređeno. „Samo sam hteo da vidim koliko je čista. Stvarno, baš je lepa i svilena“, dodade Gaša umilno. „Kad bi samo moja kosa bila tako čista kao Sašina.“
Saša je sijao. Gaša je retko govorio nešto lepo o njemu.
„Dobro“, reče mama odlučno, „svi pravac kupatilo. Vreme je za pranje kose.“
„NE!“, kriknu Grozni Gaša. „NEĆU DA PEREM KOSUUUUU!“
Mrzeo je smrdljivi grozni šampon mnogo više nego što je mrzeo da ima vaške. Baš danas je njegova učiteljica gospođica Sabljić poslala kući upozorenje o vaškama
Gaša je upozorenje, naravno, zgužvao i bacio. Neće on više na glavi trpeti taj smrdljivi šampon protiv vašaka. Kakav baksuz da ga je mama videla kako se češe.
„To je jedini način da se otarasiš vašaka“, reče tata.
„Ali nikada ne uspeva!“, vrisnu Gaša pa pobeže ka vratima.
Mama i tata ga zgrabiše. Onda ga odvukoše u kupatilo, iako se on čitavim putem otimao.
„Vaške su živa bića“, urlao je Gaša. „Zašto da ih ubijamo?“
„Zato...“, reče mama.
„Zato... zato... zato što su krvopije i vaške“, reče tata.
Krvopije. Gaša na to nikada nije pomislio. U deliću sekunde dok je stajao mirno da razmisli o tom zanimljivom podatku, mama mu je ispraznila bocu supersoničnog vaškotamanećeg šampona na kosu.
„NE!“, vrisnu Gaša. Mahnito zatrese glavom. Šampon odlete na vrata. Šampon odlete na pod. Šampon odlete po mami i tati. Šampona jedino nije bilo na Gašinoj glavi.
„Gašo! Prestani da budeš grozan!“, viknu tata dok je brisao šampon s košulje.
„Kakva frka ni oko čega“, reče Saša.
Gaša se baci na njega. Mama ga zgrabi za okovratnik pa ga povuče nazad.
„Dobro, Saša“, reče mama. „Nije bilo lepo što si to rekao. Nisu svi hrabri kao ti.“
„U pravu si, mama“, reče Savršeni Saša. „Bio sam nevaspitan i nepromišljen. To se više neće desiti. Gašo, oprosti mi.“
Mama mu se osmehnu. „To je savršeno izvinjenje, Saša. A što se tebe, Gašo, tiče...“ Uzdahnula je. „Sutra ćemo kupiti još šampona.“
Uf, pomisli Gaša, dobro se počešavši. Spasen za još jedan dan.