Iščezli Kontinent, Bil Brajson

*** O Knjizi :

„Ja sam iz De Mojna. Neko i to mora.“

A onda, čim je dovoljno odrastao, Bil Brajson je iz njega otišao. De Mojn nije mogao da ga zadrži, ali jeste ga stalno mamio natrag. Posle deset godina provedenih u Engleskoj, vratio se u zemlju svoje mladosti i prevalio gotovo 23.000 kilometara u potrazi za mitskom varošicom po imenu Amalgam, nekakvim ljupkim sunčanim mestom u kom se odigravaju filmovi njegovog detinjstva. Umesto u Amalgam, njegova potraga ga uporno dovodi u varošicu Bilo Gde, SAD – u jednaka mala carstva benzinskih pumpi, motela i hamburgerdžinica, naseljena jednakim ljudima što gaje naročitu ljubav prema sintetici. Proputovavši trideset i osam država – koje objedinjuje jedino njihova sumorna, zatupljujuća istovetnost – Brajson otkriva kontinent koji je dvostruko iščezao: sam po sebi jer su ga okužili pohlepa, zagađenje, kuće na točkovima i televizija; za samog Brajsona zato što otkriva da je sada stranac u rođenoj zemlji.

Iščezli kontinent je klasika putopisne literature – urnebesna, smehotresna, zabavna, no ipak prožeta setom – knjiga koja je smesta, s pravom, Bilu Brajsonu donela titulu najvoljenijeg pisca svoje generacije.

*** Kritike :

„Zna da bude mio, sarkastičan, vrhunski smešan… nimalo tipičan putopisac.“
Sunday Times

„Izuzetno duhovit nastup, protkan izvanrednim redovima i slikama koje se pamte.“
Literary Review

„Koliko god da je ova predivna knjiga zabavna, ona je i ozbiljna osuda američkog načina življenja i pravca u kom se Amerika kreće.“
Irish Times

„Bogato nadahnuta… i puna prvorazrednog humora.“
Observer

*** O Autoru :

Bil Brajson rođen je 1951. godine u De Moinu u Ajovi. Na svom prvom putovanju po Evropi, s rancem na leđima 1973, dospeo je i u Englesku, gde je upoznao ženu koja će mu postati supruga i rešio da se skrasi. Piše putopisne članke za Tajms i Indipendent. Do 1995. živeo je sa ženom i četvoro dece u Severnom Jorkširu, a potom odlučio da se vrati u Sjedinjene Države i preselio se s porodicom u Hanover u Nju Hempširu. Osam godina kasnije rešio se na još jedan povratak, i Brajsonovi od 2003. ponovo žive u Engleskoj.

Prva Brajsonova knjiga bio je urnebesni putopis The Lost Continent (Izgubljeni kontinent), u kome je opisao putovanja po malim američkim gradovima u starom ševroletu svoje majke. Od tada je objavio, između ostalog, A Walk in the Woods (Šetnja po šumi), I`m a Stranger Here Myself (I ja sam ovde stranac), The Mother Tongue (Maternji jezik) i Bill Bryson`s African Diary (Afrički dnevnik Bila Brajsona). Pored duhovitog putopisa Ni ovde ni tamo: putešestvija po Evropi, Laguna je objavila i A short History of Nearly Everything (Kratka istorija bezmalo svačega).

Bil Brajson je za Kratku istoriju bezmalo svačega dobio 2005. Dekartovu nagradu koju EU dodeljuje za izuzetna međunarodna ostvarenja u oblasti nauke. Kratka istorija bezmalo svačega je takođe dobila nagradu Aventis u kategoriji naučnih knjiga 2004.