Deca Ponoći, Salman Ruždi

*** O Knjizi ***

Trostruki dobitnik nagrade BUKER!!! Jedan od najraskošnijih romana svetske književnosti, u kome se susreću servantesovski i rableovski humor u beskrajnoj odiseji po životnim i sudbinskim lavirintima i obesnoj igri života i fantastike.

Objavljen u svetu 1981. godine, na srpski jezik preveden i objavljen prvi put 1986. godine, nagrađen Buker-Makonelovom nagradom, Džejms-Tejt Blekovom memorijalnom nagradom, nagradom Udruženja za engleski jezik. Godine 1993. ovo delo dobija nagradu „Buker nad Bukerima" da bi 2008. godine bilo izabrano za najbolji roman koji je ikada dobio „Bukerovu nagradu".

Roman Deca ponoći odavno je postao klasično književno delo. Prodat je u preko pedeset hiljada primeraka u Indiji i u preko dve stotine i pedeset hiljada primeraka u SAD, a preveden je i na više od dvadeset svetskih jezika.

U čemu je tajna? Da li su lična hrabrost i politički angažman skrenuli pažnju na ovaj roman, ili je, što je bliže istini, Salman Ruždi uspeo da osvoji najviše vrhove književnog kvaliteta i spoji nespojivo - fantastiku i istoriju, sudbinu i komiku, religiju i zabludu...

Svojim romanima Ruždi je skidao veo po veo sa istorije čovečanstva, i svoje lične istorije, koja ga je pratila i obuzimala. Svaka priča ispunjena je neobičnim i fantastičnim svetom njegove imaginacije. Bez obzira koliko poznavali kulturu, jezik ili politiku Indije i Pakistana, najčešćeg okruženja Ruždijevih likova, nemoguće je odupreti se tom magičnom svetu, koji će nas obuzeti otvarajući magična vrata priča iz 1001 noći.

*** O Autoru ***

Rođen je u muslimanskoj porodici srednje klase u Mumbaiju (današnji Bombaj). Kao jedini sin uglednog poslovnog čoveka i učiteljice školovao se najpre u Mumbaiju a potom u Engleskoj na Kraljevskom koledžu u Kembridžu gde je diplomirao na odseku za istoriju 1968 godine. Za vreme rata između Indije i Pakistana njegova porodica se seli u Pakistan. Po završetku studija jedno vreme radi na televiziji u Pakistanu, a zatim odlazi u London gde se bavi glumom i marketingom i uporedo objavljuje svoj prvi roman „Grimus" (1975) koji prolazi poprilično nezapaženo kod čitalačke publike i kritičara.

Roman „Deca ponoći" (1981), alegorijska priča o rođenju moderne Indijske nacije, donosi mu popularnost svetskih razmera i Bukerovu nagradu za najbolji roman u oblasti fantastike te godine. Ruždijev treći roman „Sramota" (1983), bajkovita priča o istoriji jedne pakistanske porodice predstavlja snažnu kritiku političkih previranja u tadašnjem Pakistanu.

Godine 1988, objavljuje svoj četvrti roman „Satanski stihovi" koji izaziva snažan talas protesta i demonstracija u Muslimanskom svetu zbog, po njihovom shvatanju, uvredljivog opisa proroka Muhameda koji je predstavljen kao običan čovek od krvi i mesa. Iranski verski vođa Ruholah Homeini izriče 14 februara 1989 godine fatvu (smrtna presuda) za Salmana Ruždija i obećava nagradu od četiri miliona dolara za njegove ubice. Suočen sa pretnjama smrću i fatvom Ruždi se skriva gotovo čitavu deceniju uz pomoć britanske vlade i policije pojavljujući se samo sporadično u javnosti. 1998 godine tadašnji predsednik Irana Muhamed Hatimi povlači fatvu i najavljuje uspostavljanje diplomatskih odnosa između Velike Britanije i Pakistana. Međutim i danas se mogu čuti zagovornici teze da se islamski verski zakoni ne mogu menjati i da je fatva za Salmana Ruždija i dalje na snazi. Uprkos svemu ovaj pisac ostaje sekularista i snažan kritičar islamskog fundamentalizma, neprestano ukazujući na pogubnost svake, a naročito verske isključivosti. Time u javnosti postaje svojevrstan simbol odbrane slobode govora i izražavanja.

Salman Ruždi nastavlja da piše i objavljuje knjige. 1990 godine izlazi iz štampe knjiga za decu „Harun i more priča". Slede: zbirka eseja „Imaginary Homelands: Esseys and Criticsm 1981-1991" (1991);knjiga kratkih priča „Istok, zapad" (1994); roman „Mavrov poslednji uzdah" (1995). Knjiga „Tlo pod njenim nogama" (1999) predstavlja svojevrsnu alternativnu istoriju moderne rok muzike, a piše i pesmu istog naziva zajedno sa pevačem grupe U2 Bonom Voksom. U svoja dva poslednja romana „Bes" (2001) i „Shalimar the Clown" (2005) intenzivno se bavi problemom terorizma.

Salman Ruždi je dobitnik mnogih nagrada i priznanja za svoje stvaralaštvo uključujući i „Austrian State Prize for European Literature" (1993) i „Aristeion Literary Prize" (1996).

Radi kao honorarni profesor na Institutu za tehnologiju u Masačusecu. Član je „Royal Society of Literature". Bio je predsednik „PEN American Center" organizacije od 2004 do 2007 godine.

Kraljica Elizabeta Druga na službenoj proslavi povodom svog 81 rođendana u junu 2007 godine odlikovala je Salmana Ruždija titulom viteza, najvišim odlikovanjem britanske krune.