Zulejha otvara oči, Guzelj Jahina

Autorka romana Deca Volge i Vozom za Samarkand

Dobitnica priznanja Velika knjiga, Jasna Poljana i Nagrada za najbolje prozno delo godine

Zulejha živi u tatarskom selu Julbaš. Udata je veoma rano. Vaspitana da bude pokorna i da služi, pokušava da preživi torture surovog supruga i pakosne svekrve. Iako trpi i trudi se da ispuni očekivanja, sudbina joj samo zadaje nove udarce.
U zimu 1930. godine Zulejhinog muža ubijaju komunisti pod optužbom da je kulak, a ona biva prognana u Sibir. Prisiljena je da se prilagodi strašnim životnim uslovima tajge uz obalu reke Angare. Začudo, novi uslovi izgledaju joj kao blagodet u odnosu na prethodni život. Logor u Sibiru postaće mesto gde će prvi put osetiti ljubav muškarca, gde će podići sina, gde će ostati.

Roman Zulejha otvara oči poseduje odliku prave književnosti – pogađa direktno u srce. Priča o sudbini glavne junakinje, tatarske seljanke iz doba raskulačivanja, odiše takvom originalnošću, verodostojnošću i magijom na koje se retko nailazi u poslednjim decenijama u ogromnoj bujici savremene proze. Autorka vraća čitaoca u umetnost preciznog posmatranja, tananu psihologiju i, što je najbitnije, u onu ljubav bez koje se čak i najtalentovaniji pisci pretvaraju u hladne beležnike bolesti vremena. Izraz ženska književnost nosi u sebi nijansu potcenjivanja – uglavnom po milosti muške kritike. Roman Guzelj Jahine – van svake sumnje – jeste ženski. O ženskoj snazi i ženskoj slabosti, o svetom materinstvu, ne na fonu engleske dečje književnosti već na fonu radnog logora, paklenog rezervata koji je smislio jedan od najvećih zlotvora čovečanstva. I za mene ostaje zagonetka kako je mlada autorka uspela da stvori tako moćno delo koje proslavlja ljubav i nežnost u paklu… Od sveg srca čestitam autorki na veličanstvenoj premijeri, a čitaocima – na velikoj prozi. Ovo je blistavi početak.

– Ljudmila Ulicka